Dobrodosli na forum Extreme. Forum je za sve redom.. Nauka,knjizevnost,zdravlje,sport,ljubav,sex,muzika,filmovi,humor,istorija,skola,posao,fakultet,download,i jos dosta toga.. Jedini uslov da budete na forumu,je da se dobro zabavite..Uzivajte...:))
 
HomeFAQ/

Share | 
 

 NOVOSTI...

Go down 
Admin
Admin
avatar

: 420
Join date : 10.09.2008

: NOVOSTI...   Wed Sep 17, 2008 6:46 am

Naučnici pronašli način za prenos podataka svetlom

Istraživači
kompanije "Simens" uspeli su da prenesu količinu do 100 megabita u
sekundi pomoću vidljivog svetla. Koristeći diode visokih performansi
koje emituju belu svetlost (LED diode), oni su preneli podatke preko
više od jednog metra praznog prostora.






Prenos
podataka kroz prazan prostor ostvaruje se pomoću belih LED dioda
visokih performansi koje imaju niz istaknutih karakteristika: dug radni
vek, mehanički su robusne, rade sa niskim operativnim naponom i imaju
viši nivo energetske efikasnosti od normalnih sijalica. Podaci se
prenose jednostavno putem varijacije svetla koje emituje LED dioda.
Prijemnik je fotodetektor koji konvertuje signale u električne impulse.

Sve je veća potražnja za propusnim opsegom i fleksibilnošću u
gigabitnim kućnim mrežama. Ali bežične kućne mreže se sve češće susreću
sa različitim problemima. U mnogim zgradama, tri nezavisna WLAN
frekvencijska opsega višestruko su zauzeta, što dovodi do kolizija
između paketa podataka. U situacijama poput ove, vidljivo svetlo,
medijum koji se ranije u javnom domenu nije koristio, nudi pogodnu
alternativu.
Istraživanje se nastavlja u okviru Instituta za elektroniku, a planovi zahtevaju da standard bude usvojen krajem 2010. godine.
   Go down
  http://extreme.team-talk.net
Admin
Admin
avatar

: 420
Join date : 10.09.2008

: Re: NOVOSTI...   Wed Sep 17, 2008 6:49 am

Srpski naučnici u eksperimentu veka







Revolucionarni
eksperiment simuliranja velikog praska u Evropskom institutu za
nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj startovaće 10. septembra, a
prvi sudar čestica biće izveden do 21. oktobra u detektoru u čijoj su
izgradnji učestvovali i srpski naučnici.






Jedan od dva točka od nerđajućeg
čelika koji su napravljeni u fabrici Lola

Tom
važnom događaju, koji predstavlja prekretnicu u istoriji nauke,
prisustvovaće i dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku u
Beogradu.
Mnogo je naučnih tajni koje čekaju odgovore od ovog
eksperimenta čiji je konačan cilj da objasni nastanak svemira, kaže za
Blic Popović, koji je bio deo tima od 20.000 naučnika iz celog sveta,
od toga 7.000 fizičara angažovanih na 14-godišnjim pripremama
eksperimenta veka i pravljenju Velikog hadronskog kolajdera (LHC).
Nadamo
se da ćemo konačno potvrditi postojanje Higsovog bozona, čestice koja
eksperimentalno nikada nije registrovana, a objašnjava masu. Tu je i
zagonetka materije i antimaterije i možda nekih novih tipova materije,
pa pitanje šta se dešava sa tamnom materijom u svemiru i gde ona
nestaje, nabraja dr Popović i dodaje pitanje svih pitanja - da li će
svemir nastaviti da se širi ili će početi da se hladi i skuplja.
Moguća
su i iznenađenja, a u tom slučaju, nauka će morati da preispita neke
postulate i teorije, napominje Popović, koji je poslednji put u julu
bio u CERN-u.
Naš sagovornik napominje da će 4. oktobra u objektu
smeštenom nadomak Ženeve, gde se sto metara ispod zemlje proteže tunel
dug 27 kilometara, biti održana prezentacija detektora Atlas. Za tu
gigantsku mašineriju Institut je uradio dva tzv. mala točka, dajući,
srazmerno mogućnostima, svoj doprinos najvećem projektu u istoriji
nauke.
Otvorićemo i šampanjac, uzbuđeno kaže Popović.
Atlas
je jedan od četiri detektora na kružnom tunelu kroz koji će se
propustiti snopovi protona brzinom tek nešto manjom od brzine svetlosti
i prvi u kojem će se dogoditi sudar.







Dr Dragan Popović (levo) sa direktorom Cerna Robertom Ajmarom

Detektor
na kojem je radilo 2.000 naučnika visok je 50 metara, kao
desetospratnica, a dug 30 metara, dok su dva točka od nerđajućeg čelika
napravljena u fabrici Lola, svaki prečnika devet metara i težine
tričavih 120 tona. U delovima je u Ženevu prevezen na osam kamiona i
tamo sklopljen i spušten na svoje mesto krajem februara, opisuje
Popović i napominje da je u pravljenju drugog detektora, s oznakom CMS,
učestvovao Institut Vinča.
Prema rečima direktora Instituta za
fiziku, eksperiment će se odvijati u fazama, a planirano je da se
maksimalna energija od 14 teravolti postigne iduće godine.
Projekat
je do sada koštao osam milijardi dolara, a morao je da savlada brojne
prepreke i to ne samo naučne. Za njega su vezane brojne priče i
legende. Na primer, postoji mišljenje da bi u akceleratoru mogle da se
pojave crne rupe koje bi uništile ne samo kolajder već i pola
teritorije Francuske i Švajcarske. Kritičari kažu da bi i eventualna
rupa, ma koliko mala i ma koliko kratko trajala, za par godina mogla da
naraste i ugrozi opstanak čovečanstva. Nemački hemičar Oto Rosler izveo
je čak proračun koji dokazuje takve apokaliptične tvrdnje.
Moji
propračuni pokazuju da je prilično verovatno da će ove male crne rupe
opstati, eksponentno se uvećavati i pojesti planetu iznutra. Pozivam
CERN da sazove konferenciju o bezbednosti i dokaže da grešim, ali oni
to ne žele, požalio se Rosler.
Sličnu parnicu pokrenuli su u martu pred Okružnom sudu u Honolulu Volter Vagner i Luis Sančo, takođe bez uspeha.
Naučnici
CERN-a tvrde da je tako nešto u principu moguće, ali da bi te rupe
postojale suviše kratko da bi nanele bilo kakvu štetu.
Svi
proračuni naučnika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, kaže za
Blic dr Dragan Popović, direktor Instituta za fiziku i objašnjava da
je fantastično mala verovatnoća da se crne rupe uopšte pojave. Ako
tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde
posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaće toliko kratko da
će biti bezopasne, tvrdi naučnik i ponavlja da nema razloga za
zabrinutost javnosti.







- Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu prečnika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
- U njemu će doći do direktnog sudara dva snopa čestica koje putuju kroz vakuum kao u svemiru.
- Svaki snop će se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi čestica.
- Kad dostignu maksimalnu brzinu, snopovi će se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
- Sudaranje snopova će se dešavati 40 miliona puta u sekundi.
-
Snop će kružiti 10 sati i pri tom će prevaliti preko 10 milijardi
kilometara, što bi im bilo dovoljno da stignu do Neptuna i nazad.
-
3.000 kilometara žica i vlakana će nositi informacije brzinom od 3.200
terabita godišnje, što je ravno kapacitetu od oko 3 milijarde knjiga.
   Go down
  http://extreme.team-talk.net
 
NOVOSTI...
   
1 of 1

Permissions in this forum:
Extreme :: Kultura,umetnost i nauka.. :: Svet Nauke..-