Dobrodosli na forum Extreme. Forum je za sve redom.. Nauka,knjizevnost,zdravlje,sport,ljubav,sex,muzika,filmovi,humor,istorija,skola,posao,fakultet,download,i jos dosta toga.. Jedini uslov da budete na forumu,je da se dobro zabavite..Uzivajte...:))
 
HomeFAQ/УпутствоТражиЛиста члановаКорисничке групеРегиструј сеПриступи

Share | 
 

 Smesna strana knjizevnosti...

Go down 
АуторПорука
Admin
Admin
avatar

Број порука : 420
Join date : 10.09.2008

ПорукаНаслов: Smesna strana knjizevnosti...   Tue Sep 16, 2008 2:39 pm

IZ ISTORIJE I TEORIJE KNJIŽEVNOSTI



(kolektivno delo učenika jedne beogradske srednje škole)





Komedija je drama puna duhovitosti i zbog toga je najčešće smešna.*



Komedija se deli na višu i nižu i komediju karaktera.



Drama u užem smislu se odvija srećno, ali se nikada ne završi.







--------------------------------------------------------------------------------



STARI VEK



Gilgameš je glavni junak iz pesme Osma ploča.



Prelazio je (Gilgameš) puno puteva da dođe kod oca i da sazna kako je postao.



Bog je poslao na zemlju Edipa da bi se borio sa Gilgamešom... Edip je na kraju umro.







Stari zavet traje od 4. do 1. veka p.n.e., a Novi zavet od 1. do 2. veka n.e.



U Starom zavetu se radi o potopu noja.



Noju je Bog dao zemlju da sa svojom porodicom napravi dosta nojeva.



Hrist je bio Hektorov najbolji prijatelj. Bio je ratnik hrabrog srca.



Hristovo učenje se zasniva po Novom zavetu. U tom Novom zavetu se priča o Hristovom učenju i njegovim zakonima.



Isus je ovim metaforama ("Vi ste so na zemlji") hteo svojim učenicima da kaže da zemlja bez njih ne može, bila bi bljutava.



Isus Hrist je bio okačen na krst.

POČECI PISMENOSTI KOD SLOVENA; SREDNJI VEK



Sloveni su se naselili u rodovskom uređenju.

Staroslovenski jezik je prvi slovenski jezik.

Staroslovenski jezik su napisali makedonski Srbi iz okoline Soluna.

Staroslovenski jezik je jezik koji je uzet iz govora makedonskog jezika.

Staroslovenski jezik je književni jezik nastao od humora makedonskih Slovena.

To je bio čist književni jezik, i razvijao se čisto kao svet kulture.

Sloveni su se mučili bez pisma. Sklapali su rimsko i grčko pismo.

Sloveni su se mučili jer nisu imali pismo. Krstili su se vizantijskim i
grčkim slovima, to jest, od njih su pravili neke slovenske reči.

Razlog nastanka prvog slovenskog pisma je to što ljudi nisu mogli da čitaju pisma starih Slovena.

Kirilo i Konstantin kada su se zamonašili dobili su imena Ćirilo i Metodije.

Učili su naš narod jezikom.

Glagoljica je najstarije pismo koja je nastala od reči glagoljati, što znači pričati.

Glagoljica je nastala od staroslovenskog pisma.

Fontansko pismo.

Tvorac glagoljice je Ćirilo, ali se tačno ne zna njen tvorac.

Ćirilo je izmislio ćirilicu, a Metodije latinicu.

Sa govora Grka Metodije preveo slovo i nastala je glagoljica. Glagoljica se u pisanju i govoru ne koristi.

Glagoljicu su sastavili Ćirilo i Metodije, međutim oni su smatrali da
je azbuka koju je sastavio Vuk Karadžić najrasprostranjenija i da se
više koristila.

Monašivši se ubrzo je Ćirilo i Metodije u Rimu umro.

Ćirilo je umro u Rimu u poseti kod babe (pape).

Pošto u vreme Ćirila i Metodija nije bilo pisaće mašine knjige su se prepisivale ručno.

Ćirolije i Metodije.

Za vreme staroslovenskog jezika knjige su se prepisivale rukom;
dobijale su oblik govornog jezika samog prepisivača u vidu produženog
glasa. To se zove recenzija.

Svaki prepisivač je bio iz drugih krajeva pa su svi prepisivači u taj tekst unosili osobine svoga kraja.

"Slovo o pismenima" je napisao nepoznati momak (monah) nazvan Crnorizac.

Crnorizac Hrabar pseudonim ili doslovno rečeno: kaluđer koji se istakao u nauci.



Miroslavo velođen je najpoznatiji spomenik napisan književnim jezikom. Ona (Miroslava?) je napisala i islikala dva zapisa.

Miroslavo jevanđelje je najpoznatiji spomenik pisan književnim jezikom.
Miroslava je ispisala naslove i islikala bojama i zlatom, i ostavila 2
zapisa izuzetne književne vrednosti u kome govori o svom radu.

Njega se prepisali nepoznati prepisivači, od kojih je najpoznatiji Grigorije Dijak.

Napisala su ga dvojica prepisivača iz Gligorije.

Prepisala su ga dvojica pripovedača od kojih je najznačajniji Gligorije Dijak.

Prepisala su ga i ukrstila dvojica prepisivača.

Gligorije drug.

Miroslavljevo jevanđelje je pisao Miroslav. Miroslav je pisao alelijare. Bio je alelijar (đakon).

Miroslovo jevađeva.



Stunečki hipik (Studenički tipik).

Žitije svetog Simeno je najstarije delo, kao i Studenički tipik.

"Žitije sv. Simeona" predstavlja uvod u studentski tipik.

U delu "Žitije sv. Simeona" se prikazuje žrtvovanje sveca.

Sava je svog oca sv. Simeona opisao kao dobrog sveca.

Sava Nemanjić je u žitijama sv. Simeona opisao zadnje godine, dane, sate i minute svoga oca.

Sveti Sava očevu smrt opisuje kao događaj koji traje nekoliko dana.

Dok je Simeon ležao na rogozini za glavom pod kamenom. Izgledao je slomljeno, ali ipak srećno.



Jefimije je napisao biografiju kneza Lazara.

Pohvala kneza Lazara je izdana 1402. godine.

Tekst je izvezla Jefimija na pokrovu sa mnoštvima kneza Lazara.

Knez Lazar je samo psihički umro, fizički je još tu.

Jeremija se molila.



"Slovo ljubve" je pesnička poslovica.

"Slovo ljubve" je pohvala ljubavi koje je dosta Stefana posvetilo svom bratu Vuku.

Despot Stefan se posvetio svom bratu Vuku, sa kojim je bio u zavedini.


Последњи изменио Admin дана Tue Sep 16, 2008 2:44 pm. измењено укупно 1 пута
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://extreme.team-talk.net
Admin
Admin
avatar

Број порука : 420
Join date : 10.09.2008

ПорукаНаслов: Re: Smesna strana knjizevnosti...   Tue Sep 16, 2008 2:40 pm

NARODNA POEZIJA



Kratke pesme su dezinterične (treba deseteračke), a duge bugarštice.

Pesme kratkog stiha zovu se guslarske ili desetarske.

Bugarštice su se pevale u srpskim horovima (treba dvorovima).

Bugarštice su se pevale u srpskiim hodovima. One su se predale u Dalmaciji.

Poslaničke (treba posleničke) pesme - pevaju se najčešće uz zemljoradničke.



Osnovni motiv u "Banović Strahinji" je usamljenost, jer sam čita pismo od stare majke.

Banović Strahinja je niko i ništa, a i nije i neko i nešto, ali jeste mali feudalac iz malene Banjske.

Bio je neko ko je voleo svoju majku i u svojoj ženi video majku i čije se junaštvo ogledalo u odbrani zemlje i svog naroda.

Iako je bio junak zbog ljubavi, ljubav će mu doći glave.

Vlah-Alija je udario Baneta.

Banović Strahinja poklanja život svojoj ljubi zato što bi pri polasku na Kosovo osećao usamljenost.

Uzima svoju ljubu od Vlah-Alije i sa njom se ženi.

Ljuba ga je izdala, ali joj je on oprostio i primio je u svoju tazbinu.

Banović Strahinja je štiti i odbranjuje, i sam sebi nabacuje njenu krivicu.

Banović Strahinja je dokazao da više voli ženu od Turčina.

Banović Strahinja živeo je u Kruševcu. Pa je odlučio da ide u Kruševac.
Kada je bio u Kruševcu dobio je pismo od majke, u tom pismu piše da se
vrati kući. Banović Strahinja odbija majčino pismo hoće da ide na
Kosovo. Pita devet jugovića da idu na Kosovo, devet jugovića odbijaju,
da idu na Kosovo. Banović Strahinja kreće sam na Kosovo. Na Kosovu
sreće Vlah-Aliju ima megdan sa Vlah-Alijom. Strahinja Bane imao megdan
sa Vlah-Alijom i dobio je megdan. Uzima ljubu i vraća se u Kruševac.



("Dioba Jakšića") Ali kada dolaze do podele vrana gavrana i konja sokolova, oni su se posvađali.
(Komentar predmetnog nastavnika: "Ovo mi je toliko smešno, ja svaki put umrem!")



Marko Kraljević u pesmi "Marko pije uz Ramazan vino" predstavljen je kao neko ko blati post.

Imao je konja Šarca koji mu je bio najbolji drug protiv drugih konja i Turaka.



U pesmi ("Ropstvo Janković Stojana") se takođe opeva i majčina ljubav
prema sinu. Kad ga je videla, ona se odmah srušila na zemlju.

Zatim odlazi na dvor, gde se susreće sa svojom sestrom i sa svadbom njegove žene.



Ciklus Oslobađanje Crne Gore od Srbije

DOSITEJ OBRADOVIĆ


Dositej je stvorio jezik na narodnom jeziku.


--------------------------------------------------------------------------------

VUK KARADŽIĆ

Vuk Karadžić se zalaže za narodni jezik, da to bude jezik kojim narod govori.

Vuk se zalaže da srpski bude narodni jezik.

Vuk iz stare glagoljice izvlači i izbacuje sve dvoglase i troglase, a ostavlja samo jednoglasnike.

Vuk ubacuje ona slova koja se pišu kao što se čitaju.



--------------------------------------------------------------------------------

NJEGOŠ, "GORSKI VIJENAC"

"Gorski vijenac" je spev, jer je sve u stihu i nema zagrada.

"Gorski vijenac" pripada spevu, jer se roman sastoji iz dijaloga.

Njegoš piše posvetu "Gorskog Vijenca" poturicama.



--------------------------------------------------------------------------------

JOVAN STERIJA POPOVIĆ, "KIR JANJA"

Kirjanja je napisana grčkim jezikom zato što se Dositej nije rugao grčkom jeziku na taj način.

Kirjanja je iz Grčke. Pokušavao je da napiše knjigu na srpskom, ali mu nije išlo od ruke, jer nije znao ceo srpske reči.

Kirjanja je bio tvrdica, nije dao ženi da gubi.

Sterija kažnjava Kirjanju tako što mu pokrada sve pare koje ima.

Sterija kažnjava kir Janju time što mu ne daje novac da popravi štalu.



--------------------------------------------------------------------------------

MILOŠ CRNJANSKI, "SEOBE"

Zove se poetski roman, zato što se sastoji od epiteta i poređenja.

Zove se "Seobe", zato što svi oni žele da beže, ali niko to ne radi.

Pisac daje atmosferu u romanu: vazdušnu prirodnu atmosferu.

Pisac u romanu daje atmosferu da bi ga upotpunio.

Atmosfera ratovanja je bila puna vlage i blata. [tačno tako!; up.ur.]

Aranđeo je bio zaljubljen u Vukovu ženu, pa je zato Vuk pobegao i otišao u "Seobe".

Ratovao je za svoj narod, u nadi da će biti bolji, da se neće stalno
seliti, a za sebe je hteo samo viši čin. Iz Seoba je došao razočaran.



--------------------------------------------------------------------------------

IVO ANDRIĆ, "NA DRINI ĆUPRIJA"

Poznati roman "Na Drini ćuprija" napisao je naš još poznati pisac Ivo Andrić.

Drina je mutna zelenog predela.

Legenda je posvećena mostu.

Most je nastao tako što je Mehmed paša Sokolović prisećajući se svog
detinjstva i danka u krvi kada su ga odvojili od majke na reci. To mu
je zadavalo bol pa je sagradio most koji je bio povoljan za trgovce.

Naravno, tu je bilo i žrtava, kao i ljudi koji su svojom zaslugom nabodeni na kolac.

Na mostu je bio natpis kada je sagrađen poetski tekst. Most je veliki, star, jednog proleća se pojavljuje Abidaga.

Posle svih opasnosti koje je most pretrpeo možemo ga nazvati arhitektonskim pobednikom...



--------------------------------------------------------------------------------

DUŠAN VASILJEV, "ČOVEK PEVA POSLE RATA"

Zaratilo se u pesmi.



--------------------------------------------------------------------------------

BAJRON, "POEMA ČAJLDA HAROLDA"

Poema Čarla Harlda
Poema Čajda Harolda
Poema Čajlda Hajnolda
Poema Čarla Hajlda
Poema Čajalda Harolda



--------------------------------------------------------------------------------

LORKA, "ROMANSA MESEČARKA"

Ovde je reč o mrtvoj devojci, koja veruje da će joj voljeni doći.

Ona visi nad vodom, što pokazuje da joj je teško.



--------------------------------------------------------------------------------

ALBER KAMI, "STRANAC"

U romanu "Stranac" opisuje se hladnokrvna sudbina jednog čoveka.



--------------------------------------------------------------------------------

* Šala je ozbiljna stvar, a ako nije ozbiljna, onda je prosto smešna. - J.V.Staljin
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://extreme.team-talk.net
Admin
Admin
avatar

Број порука : 420
Join date : 10.09.2008

ПорукаНаслов: Re: Smesna strana knjizevnosti...   Tue Sep 16, 2008 2:40 pm

Jesen na Cetinju

Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj
jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže
da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije
tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun
lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već
treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva
struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a
nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To
je mala od pašanoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam
od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i
slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi
ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Đed kaže da su one ptičiji
proleterijat, a nije tako mislio ka nam se roda posrala na fiću, pa je
fata do Špadijerskog vrha. Đed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio
ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama. On kaže da se branila ka
čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomio nogu. Ali mi
je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo
milije da je ujak Vlado slomio nogu a da je ona ubila đeda pod
Špadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi
najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio
sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je
radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam
prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio
rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u
Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je
žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj
zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare.
Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je
bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu,
pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te
žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas
dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je
ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim
i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI/3

Učiteljica: Ocjena: nedovoljan (1)
Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena.

Lapsusi "knjigoljubaca"

Preuzeto iz Novosadskih elektronskih novina (NSeN) Prijava:

- "Molim vas, sto kraci Pakao od Dantea." Kazete, nikada niste culi
nesto tako. Znaci, niste bibliotekar. Bar ne u Gradskoj biblioteci u
Dunavskoj ulici, gde se zaista pojavio prakticni citalac lektire koji
je trazio, naravno nepostojecu, skracenu verziju Danteovog dela.
Bibliotekar Sasa Mladenovic za Novosadske elektronske novine otkriva
prave bisere koji su se nakupili tokom njegovog visegodisnjeg iskustva.
Zapravo, u Gradskoj biblioteci su, mnogo pre nego sto je Sasa i slutio
da ce biti bibliotekar, poceli da zapisuju lapsuse knjigoljubaca ili,
bolje receno, onih koji su to silom prilika. Cirilica ili latinica,
pitanje je opredeljenja. A da moze biti zbunjivo, pokazuje slovo "r",
posto je neko zatrazio "Barbaru" od Zaka Revera umesto Prevera. Ili,
dilema izmedju subjekta i objekta: umesto "Pisma iz Norveske" od
Isidore Sekulic, trazen je "Pisac iz Holandije". A kad se pomesaju
strip i istorija, onda je "Ilijadu" napisao Hogar umesto Homera. No,
biseri tek dolaze: Hemingvej nije verovatno nikad pretpostavio da ce
njegov junak - stari ribar, umesto mora u Novom Sadu dobiti za drustvo
- mislioca. Znaci: "Starac i mislilac".Naslov toliko citanih "Ranih
jada" pretocen je u zargonizam "Ranijada", a Deda Gorio je, pogadjate,
novosadska verzija "Cica Gorije". Neko je trazio i knjigu od Cica
Balzaka, a bilo je zelja i da bude procitan roman "Dervis i smrt" od
Momcila Selimovica. Puskinov "Evgenije Onjegin" bio je i Evgenije
Onjegovic. Roman Dusana Vasiljeva "Covek peva posle rata" preimenovan
je u "Covek peva posle kise". No, narocito zanimljivi su "serijski"
primeri: roman "Necista krv" od Bore Stankovica, bio je "Prljava krv",
"Kostana krv"... Gabrijel Garsija Markes je napisao "Sto godina
samoce", koja su u slobodnom srpskom prevodu postajala sto godina
ljubavi, zivota ili cutanja. Nusicevo "Sumnjivo lice", cas je bilo
smesno, cas nasmejano... Heseova "Igra staklenih perli" je prevedena
kao "Igra dijamantskih bisera", dok je od Andrica trazena "Krvava
avlija"...A sada zaista ekskluzivno: "Jazavac pred sudom" Petra Kocica,
bivao je i "Jarac pred sudom". "Kir Janja", ni manje, ni vise do "Kur
Janja", a Gogoljev "Revizor" je trazen kao "Provizor" ili, cak
"Retrovizor".
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://extreme.team-talk.net
Admin
Admin
avatar

Број порука : 420
Join date : 10.09.2008

ПорукаНаслов: Re: Smesna strana knjizevnosti...   Tue Sep 16, 2008 2:41 pm

Tema: PONOSNO SMO POKOLJENJE NASIH PREDAKA

Za vreme rimskog carstva nasi preci su izumrli. Oni su imali lik na
danasnjeg majmuna Nasi preci su ziveli jos u mlade kameno doba. Oni
nisu imali kuce nego su ziveli po pecinama, u sumi. Nisu mogli da hodaju
hranili su se korom od drveta. Nekoliko godina kasnije oni su vec poceli
da hodaju na zemlji zatim su poceli da govore. Oni nisu znali da govore
a nekoliko godina kasnije oni su poceli da govore ali prvo su poceli
pismenim putem da se sporazumevaju pa tek onda da govore. Oni su se
borili da oslobode nasu zemlju. Oni su u ratu bili veoma snazni jer su
bili brzi od ostalih. Oni su ucestvovali u mnogim nasim borbama. Kada se
zavrsila borba oni su poceli da hodaju na zemlju. Posle te borbe oni su
se malo usavrsili. I danas su postali ljudi nisu vise ono sto su bili.
Danas ljudi lepse zive nego sto su ziveli nasi preci.

Sa originala prepisao:
Bozidar M. Zonjic
7.4.1977. god.


Odlomci pismenih zadataka ucenika uciteljske skole u Aleksincu
Beograd 29. V 1965 (Knjizevne novine)

MLADA I NEUKUSNA

,,Bila sam jos mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca medu
kojima sam bila i ja. Od jedan: put meni mi nesto zaigra ispod nogama.
Svi
popadasmo od stra na travi! a meni mi srce sidje u petama. Malo posle
iza
toga kada se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si
reko u
sebi, pa to smo ucili u skolu na zemljopisu i reko decama: to su
arhitektonski
potresi duboko ispod zemljanom povrsinom".

LJUBIMAC PREDMETA

,,Posej osam da se upisem za u uciteljsku skolu preko prijamnog ispita
pretkodno. Uso sam u autobus koji je bio upaljen. Autobus putujuci tako
pogledivao sam okolinu okolo sebe. Posle pola sata truckajuci se na
sedistu
autobus je prispeo na zeleznickoj stanici. Tu sam uvideo jos svoji
drugovi
koji ce se upisu za u uciteljsku. Svi smo se penjali u voz udemo u jedan
kopej
kada tamo sedi jedan covek sa dzakom od prtenu konoplju i jednoga maloga

zecica. Ne obracajuci paznju na nasoj galami mali zecic poce skakuce po
kopeju i vikati mi smo se smejali.
...Ova skola koju sad ova pogadam dosta je lepsa i poukrasenija od
onu sto sam tamo pogadao. ja marljivo ucim i postao sam ljubimac svih
predmeta.
Pre neki dan sam saznao da mi je jedan drugar bolestan i pa sam pristao
da ga podsetim. Iako sam bio zauzet poljskog rada ipak sam pristao pri
odluci.
Putujuci tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice pevali na zelenim
grancicama pod sjajnim suncevim zracima tako iduci mome drugu".

KRALJEVIC MARKO - BOMBAS

,,U Narodnooslobodilackoj Borbi prolivali su svoju jarko crvenu i
skupocenu
tecnost koju mozemo drugacije da nazovemo krv protiv nemce fasista
i domacim izdajicama, pa cak i poginuli dajuci svoj zivot Sava
Kovacevic,
Ivo Lola ribar, Marija na prkosima, Karadorde zvani Petrovic, Uca
Gvozden,
Marko Kraljevic i drugi nasi sinovi koji su branili i koji ce braniti
svoju
zemlju doklegod je zivota u njima..."

O ,,BOZANSKOj KOMEDIJI"

,,Ovu komediju napisao je najveci pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili

nosi naslov Bozanstvena zato sto Danta moro da dobije bozansko nadaknuce

da bih mogo da prode kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa
vrelu
vodu pa da se ispari pa daga posle neprime u raj gde ga tamo ceka
njegova
devojka koju je on strasno mnogo volo pa mozda nece da joj se zasvida
koja
se zvala Betrica ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo
pa i
ona njega pa zasto sada da mu se ljubav pokvari. Ova se knjiga zove jos
i
komedija zato sto je to sto pisac pise izmisljeno i sto mi to neverujemo
pase
smejemo kad citamo sto tu pise. Da napise ovu komediju nagovorijo ga je
njegov prijatelj Virgilia on je pisao sonete Lauri i nevoli joj samo
dusu kao
Danta vec i oci i kosu i vidi je kako se vozi u camac pa se plasi da se
ne
prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nadu papu kako visi glavacke nadole

koji je tada ziveo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljackao seljake koji
nisu
imali sta da jedu posto im je sve uzimo ovaj papa i drugi burzujci.
Odavde mi
moze da izvedemo zakljucak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve
gazde
tiranine i razne druge kapitaliste kao sto ih i mi isto tako mrzimo i
mrzecemo
ih i nece se ugledamo na njima vec cemo marljivo ucimo i izgradivati
zemlju
i drugi svesni objekti".

Pismeni zadatak iz maternjeg jezika
Raden na konkursnom ispitu 21. VI 1963., Novi Sad

NAUCNA I TEHNICKA DOSTIGNUCA NASEG VREMENA (1)

U ovom nasem vremenu naucna i tahnicka dostignuca su na mnogo ve-
likom nivou. A za to sve je potrebna nauka, jer bez nje ne bilo ni
tehnike.
sto je veca nauka, veca je i tehnika. Naucna i tahnicka dostignuca su
mnogo
vazna jer bez njih ne bih se mogao zamisliti ovakav zivot.
Naucna i tahnicka dostignuca su mnogo vazna za jednu zemlju, jer sto je
razvijenija nauka i tehnika bolje je razvijena i zemlja i veca su
dostignuca
u njoj. Nauka i tehnika dovodi nas do boljeg i savremenijeg zivota. Kao
naprimer pre nekoliko vekova u nasoj zemlji nije bila uopste razvijena
nauka
i tehnika, za njih se cak nije ni znalo. Dok sada je dosta razvijena
nauka i
tehnika. Nauka i tehnika se postepeno razvijala naucnicima tehnicki
prona-
lazaka. Sada se jos vise siri iako je na visokom nivou.
Pomocu nauke i tehnike imamo sada visoke zgrade kao na primer u nju-
orku i svim ostalim gradovima sveta, zatim razne uredaje vozila, sve
potrebne
tehnicke masine, visefazne struje koje je pronasao nas naucnik Nikola
Tesla,
razne poljoprivredne masine alatke koje su potrebne za unapredenje
poljo-
privrede, pa cak naukom je dostignuto letenje na mesec kada ce poceti i
ljudi
da lete na mesec.
Nauka i tehnika se sve vise razvija i unapreduje zemlju, a ne kao pre
sto
su bile teskoce, kada su prva kola naisla narod je rekao da su to
vatrena kola
i poceli su da beze.

NAUCNA I TEHNICKA DOSTIGNUCA NASEG VREMENA (2)

U nasem vremenu naucna i tehnicka dostignuca u jugoslaviji poslije rata
podignuta je na mnogo veci nivo. Kao sto je u nasoj jugoslaviji tako je
u
citavom svijetu danasnja, tehnika daleko odskocila od nekadasnje
tehnike.
Tako rekuci u prijasnja i ratna vremena tehnika je bila zaostala, a nit
su
je ljudi poznavali. Kad bi uporedivali danasnja tehnika dostignuca s ne-

kadasnjim, onda bi imali mnogo mnogo primjera da usporedimo i vidimo.
Na pr. znamo da u proslosti covjek nije imao ni pluga ni traktora, a
nije ni
znao da napravi jer tehnika nije bila ni poznavana. Taj po svemu sudeci
prosli
covjek orao je ralom, kojega je vukao on, a poslije pripitomljena
zivotinja.
Danasnji poljuprivredni covjek ima dosta olaksanja za obradivanje ze-
mlje, nego nekadasnji njegov predak. Mi danas imamo mnogo poljuprivred-
nog oruda koje jako unapredeno i motorizirano. To motorizirano znaci da
danasnje orude vuku motori, a ne ljudi. Prema tome mi danas od rata na
bi
imali nista novo da se nije pojavila tehnika. U danasnjem atomskom dobu
tehnika je tako unapredena da nasi ljudi mogu da lete i na svemir pomocu

satelita koje su naucna i tehnicka dostignuca usavrsili.

OPISITE JEDNU PTICU I JEDNU ZIVOTINJU

Ptica o kojoj cu da pisem je sova. Sova uopste ne moze da vidi preko
dana, a nocu je slepa kao slepi mis. ja ne znam bas mnogo o sovi pa cu
zato
da predem na zivotinju koju cu sam da izaberem. To je krava. Krava je
sisar. Ona ima sest strana: Levu, desnu, gornju i donju. Na zadnjoj
strani
ima jedan rep na cijem kraju visi jedna cetka. njime ona rasteruje muve
da
ne bi upale u mleko. Glava je na prednjoj strani da bi rogovi imali gde
da
rastu, a i da bi negde mogla biti usta. Rogovi su zato da bi njima bola,
a
usta da bi mukala. Ispod krave visi mleko. Kako to krava daje mleko
nisam
do sada uspeo da shvatim, ali ga ona stvara sve vise i vise. Krava ima
veoma
fino culo mirisa, svako moze da je namirise izdaleka. Iz toga razloga
postoji
svez vazduh u polju.
Muska krava se zove vo. On nije sisar. Krava ne jede mnogo, ali ono sto
pojede jede dva puta tako da joj je to dovoljno. Kada je gladna ona
muce, a
kada nista ne govori to je zato sto je unutra puna trave.
U Parizu 1965. (prevod s francuskog).....

------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------------

,,Glas H Vuk je doneo iz Dubrovnika od Muslimana iz Carigrada.'

,,Profesorka, ja sam citala da je Molijer vise drzao do misljenja publike, nego kritike, tako da je on cista komercijala!'
,,A zasto je onda u nasoj lektiri?'
,,Zato, profesorka, sto je imao jake veze!'

,,Ako mene pitate, Ana Karenjina je obicna dijabola koja se kao i svi ostali ludaci frknula pod voz!'

,,Pisi kao sto govoris, citaj kao sto je napisano', rekao je Savo
Mrkalj, a posle je to isto rekao i Vuk Karadzic, tako da se danas to
racuna!'

,,Mnozina od vrata su vrata su vratovi.' :boom:
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://extreme.team-talk.net
Admin
Admin
avatar

Број порука : 420
Join date : 10.09.2008

ПорукаНаслов: Re: Smesna strana knjizevnosti...   Tue Sep 16, 2008 2:42 pm

Recite i vi nama neke smesne knjizevnosti.. Very Happy
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://extreme.team-talk.net
Sponsored content




ПорукаНаслов: Re: Smesna strana knjizevnosti...   

Назад на врх Go down
 
Smesna strana knjizevnosti...
Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
Extreme :: Kultura,umetnost i nauka.. :: Knjizevnost-
Скочи на: